O malim svinjarijama i ponešto lijepo
NeMresBilivit
Tour d´Blog

j u n k y a r d d a w g

htio bi biti dežulović
► m i s l i   d n e v n i k
neće zajebat
► v i o l a n t e 2 2 2
jasno je zašto je
obožavam
s a m o - n i n a
traži i pronaći će
slucajnenuspojave
prototip koji ide u seriju
w h i s p e r e r
kao ja
b a g r e m - p r u t
tko zna - zna
p o k o s n i c a
to je za mene, onako baš!

k o l i b r a
još nešto za mene
...
n i s a m j a
ne bi smetalo da jesam

l o s t w a y s
tako nekako zamišljam
svog buraza kog nemam

m a r l a
čak je i mene uspjela
zainteresirati za modu


Pisalo se nekada...
Definitivno odustajem od
Ja nisam u N A T O !!!
Zašto meni ne smeta
     Jakša Cvitanović Cvik
Božić sa Michelle Obama
 Muškarci su nasilni i
     točka! Ustvari uslkičnik.

 Ukida se B l o g e r.hr!!!
 V a n   s   p a p o m ! ! ! 
 O d  s a d a  g o v o r i m
      s r p s k i  ! ! !

 Sve po spisku... sad dal
      Mesiću il Sanaderu...
      s v e j e d n o !
 R a s p a d   o b i t e l j i
      2. d i o

 R a s p a d   o b i t e l j i
      1. d i o

 Tata ti jugonostalgičar,
      definitivno!

 Tata ti jugonostalgičar,
      2. d i o

 Tata ti jugonostalgičar,
      1. d i o

 U  v a š i m  g o d i n a m a
      j a  s a m  f u k a o !

 Jedini pravi   p r o b l e m
      Hrvatske su  H r v a t i !

 Svim kučkama svijeta!
 N  e m a   B o g a ! ! !
 O v o  j e  r e k l a m a
      z a  K o n z u m
!
 O t k a z !
 M a j m u n   majmunski
      ž i v o t    s l a v i

 N i s a m   j e b o ,
      č a s n a   r i j e č !

 O p e t   n i s a m  u  modi
 A j m e !   M o j a   k ć e r
     i m a   d e č k a !

 D a   l i   s a m
     d o v o l j n o   m u š k o ?
 M i l i t a n t n i   p u š a č
 Ne  p r i h v a ć a m  svoje
      m i š l j e n j e ! B a r  n e
      j e d n o g l a s n o !

 D a   č u v a m   ž i v c e ?
     Za KOGA ?
 O d l u č i o   s a m   s e
      s v i m a   z a m j e r i t i !

 Z a š t o   t e s t o v i   I Q
     n i š t a   n e   v r i j e d e?

 A k o  m i s l i t e   d a  j e
     K o l o   s r e ć e   s a m o
     d o b r a   z e z a n c i j a...

 
Blog
ponedjeljak, svibanj 31, 2010

Nebrojeno puta su mi uputili pitanja koja su počinjala otprilike ovako: „Oprosti što pitam, možda je nezgodno, ne moraš odgovoriti ukoliko.....?“ Obično bi pitanje bilo o bolesti, razvodu ili nekoj od tema o kojima ljudi najčešće ne žele govoriti ili govore uvijeno i ograničeno. Moram priznati da mi nikada nije bilo posebno drago razgovarati o takvim temama, jer sve takve teme su po pravilu „ružne“ a ja sam veseljak tip, no isto tako nije mi bilo niti teško. Ako za većinu tema mogu pretpostaviti zbog čega ih ljudi izbjegavaju, moram priznati da niti danas ne razumijem zbog čega ljudi skrivaju bolest od ljudi koji ih okružuju. To mi je potpuno nejasno. Ja sam nekoliko puta bio vrlo ozbiljno bolestan. Kemoterapije sam primao više puta u zadnjih dvadesetak godina zbog različitih bolesti. Nikada doduše nisam niti najboljeg frenda nazvao da mu kažem kako sam se razbolio, ali uvijek se to sazna. Nikada također nisam nikome rekao da ne priča o tome. Jednostavno, nisam tu temu nikada načinjao, niti poticao, ali niti tajio. Ista je stvar bila i kada sam se razvodio. Nitko od mene nije to saznao, ali isto tako tko god me o tome pitao dobio je odgovor o svemu što ga je interesiralo, bez uvijanja. Jest da je svaki razvod po definiciji životni neuspjeh, ali i otkaz na poslu je neuspjeh pa se o tome obično govori s prijateljima. I ja se sramim svih svojih neuspjeha, ali nekako sam uvjeren da sam generalno uspješan i da mi nije potrebno neuspjehe skrivati. Počeo sam s ovim jer želim reći kako jednostavno nemam nezgodnih tema u životu. I kako ne razumijem zbog čega ljudi takve i slične teme smatraju za nezgodne. Zbog čega radije šute o takvim stvarima? Zbog čega ako moraju nešto reći često posežu za laži? Zbog čega pak i o „običnim“ temama lažu?



Definitivno je laž odraz nesigurnosti. Ovdje ne razmišljam niti o patološkim slučajevima, a niti o nebitnim lažima prema nepoznatim ljudima tipa pandur koji te zaustavi na cesti ili kotrolor u tramvaju. Ljudi zakasne pa slažu razlog. Ja ne kasnim nikada, pa ako mi se i desi nemam potrebu reći nešto što nije istina. Ljudi nešto ne znaju pa muljaju. Ja sam uvjeren da je moje znanje dovoljno veliko da mogu bez pardona reći da nešto ne znam, a da me nitko neće smatrati glupim. Ljudi će se praviti da se razumiju u nešto iako su svjesni da o tome nemaju pojma jedino ako se srame svog neznanja. Na tom polju je laž čak i dokaz određenog nivoa, barem ih je sram. Ljudi će lagati ako žele neku korist za sebe. Tu je laž odraz gramzivosti i sebičnosti. Ljudi će lagati ako nemaju čistu savjest, tu je laž odraz straha za sebe. U svakom od ovih slučajeva radi se o ljudima koji nemaju dovoljno samopouzdanja. Svi lažu, gotovo svi. Ja ne, naravno. Zašto ja ne lažem? Moja samosvijest dosiže nivo tolike samouvjerenosti o vlastotoj vrijednosti da mi jednostavno laž nije potrebna. Istu stvar koju netko nikako neće reći ja govorim bez trunke nelagode. Razlog je samo taj što jednostavno vjerujem da svaku lošu stvar o sebi kompenziram s puno dobrih strana. Kada bi neki loš nogometaš promašio stopostotnu šansu, našao bi sto razloga da se opravda. Kada bi najbolji golgeter to učinio, ne bi se trudio opravdavati. Niti bi mu itko to posebno zamjerio. Prosječan čovjek će reći da sam prepotentan. Slažem se. Prepotencija je ovdje ključna riječ. Ja sam prepotentan do te mjere da jednostavno ne vidim razloga o nečemu lagati. Doduše, ključne principe u životu nikada nisam niti izigrao. Nisam se drogirao, nikada nisam prevario ženu, nikada nisam bio dužan nikome... Nisam se dovodio u poziciju da moram lagati išta da bih sačuvao elementarni integritet. A što bih onda skrivao male stvari?



I na kraju, kada se dovoljno „istrenira“ istina, dolazi se u jednu veoma čudnu, ali nevjerojatno lagodnu situaciju. Kada god kažeš istinu koju većina drugih ne bi rekla, ljudi to smatraju zezancijom, ne povjeruju ti. Benigni slučaj je recimo opisan u mom postu „Nisam jebo, časna riječ“. Činjenica je da sam rekao istinu, ali je također činjenica da su svi mislili (oni iz birtije i danas misle, he, he) da nisam htio pričati! Nema sumnje, da sam izmislio romansu nitko mi ionako ne bi vjerovao. Ovako sam još ispao jebač. Sjajno. Druga i najbolja stvar je što kada govoriš istinu nemaš problema s vremenom i s brojem ljudi kojima govoriš. Tvoja je priča uvijek ista. Ne bojiš se da će te netko provaliti. To donosi još veće samopouzdanje. A to je komfor koji ja uživam. Uostalom, ne vjerujem da ljudi mogu dugo lagati s uspjehom, ljudi te brzo svrstaju tamo gdje ti je mjesto pa laž može samo naškoditi. A ako netko i uspije dugo skrivati laž, duboko sumnjam u njegov osjećaj sreće.
.


NeMresBilivit @ 19:36 |Komentiraj | Komentari: 56 | Prikaži komentare
 
Index.hr
Nema zapisa.