O malim svinjarijama i ponešto lijepo
NeMresBilivit
Tour d´Blog

j u n k y a r d d a w g

htio bi biti dežulović
► m i s l i   d n e v n i k
neće zajebat
► v i o l a n t e 2 2 2
jasno je zašto je
obožavam
s a m o - n i n a
traži i pronaći će
slucajnenuspojave
prototip koji ide u seriju
w h i s p e r e r
kao ja
b a g r e m - p r u t
tko zna - zna
p o k o s n i c a
to je za mene, onako baš!

k o l i b r a
još nešto za mene
...
n i s a m j a
ne bi smetalo da jesam

l o s t w a y s
tako nekako zamišljam
svog buraza kog nemam

m a r l a
čak je i mene uspjela
zainteresirati za modu


Pisalo se nekada...
Definitivno odustajem od
Ja nisam u N A T O !!!
Zašto meni ne smeta
     Jakša Cvitanović Cvik
Božić sa Michelle Obama
 Muškarci su nasilni i
     točka! Ustvari uslkičnik.

 Ukida se B l o g e r.hr!!!
 V a n   s   p a p o m ! ! ! 
 O d  s a d a  g o v o r i m
      s r p s k i  ! ! !

 Sve po spisku... sad dal
      Mesiću il Sanaderu...
      s v e j e d n o !
 R a s p a d   o b i t e l j i
      2. d i o

 R a s p a d   o b i t e l j i
      1. d i o

 Tata ti jugonostalgičar,
      definitivno!

 Tata ti jugonostalgičar,
      2. d i o

 Tata ti jugonostalgičar,
      1. d i o

 U  v a š i m  g o d i n a m a
      j a  s a m  f u k a o !

 Jedini pravi   p r o b l e m
      Hrvatske su  H r v a t i !

 Svim kučkama svijeta!
 N  e m a   B o g a ! ! !
 O v o  j e  r e k l a m a
      z a  K o n z u m
!
 O t k a z !
 M a j m u n   majmunski
      ž i v o t    s l a v i

 N i s a m   j e b o ,
      č a s n a   r i j e č !

 O p e t   n i s a m  u  modi
 A j m e !   M o j a   k ć e r
     i m a   d e č k a !

 D a   l i   s a m
     d o v o l j n o   m u š k o ?
 M i l i t a n t n i   p u š a č
 Ne  p r i h v a ć a m  svoje
      m i š l j e n j e ! B a r  n e
      j e d n o g l a s n o !

 D a   č u v a m   ž i v c e ?
     Za KOGA ?
 O d l u č i o   s a m   s e
      s v i m a   z a m j e r i t i !

 Z a š t o   t e s t o v i   I Q
     n i š t a   n e   v r i j e d e?

 A k o  m i s l i t e   d a  j e
     K o l o   s r e ć e   s a m o
     d o b r a   z e z a n c i j a...

 
Blog
utorak, lipanj 20, 2006
 
I to onaj veliki u Novom Zagrebu! S vama kroz život – kaže Todorić i ne pušta, tjera on da se s njim ide, otvorio više od 500 trgovina diljem Hrvatske. Ma nemam ja ništa protiv, osim .... što imam!
 
U zadnju srijedu bio ja u Konzumu i kupujem, pa neću se valjda šišati. To je bila ona srijeda prije onog četvrtka kada se nije radilo. Uđem ja i osmotrim gužvu, ljudi kupuju. Puno kupuju, sutra ne rade, pa će roštiljati! I svima puna kolica. Zato na onoj blagajni nad kojom piše „Do pet artikla“ nema gužve. Idem reko, pa ću kupiti samo par stvari, da nema te blagajne okrenuo bih se i otišao, nije mi o glavu. I napravim brzi krug, izaberem pet artikala, dva nisam uzeo samo da me ne škartira sa one blagajne. I dođem sa malom košaricom, stodvaes i nešto kuna pred blagajnu, ja četvrti po redu! Ispred mene tip sa bananama. Ispred tipa baba sa sedamnaest artikala u kolicima, a još ispred mlada junica sa prepunim kolicima, barem dvjesto pedeset pet komada nečega! Pogledam pločicu sa imenom na prsima prodavačice i kao i uvijek, iz prve se učtivo obratim. Molim Vas Kristina, da li vi znate brojati do pet? - nježnim glasom, gotovo očinski priupitah? Kristina se brecnu na mene – Znam gospodine! A da li u radu koristite ta svoja znanja Kristina? – još uvijek učtivo nastavljam ja! – Gospodine, gospođa je tu stala i što ja tu mogu? – razumije Kristina što ja želim reći. – Kao prvo nisam ja za vas gospodin, jer da jesam ne bi ovako razgovarali sa mnom, kao drugo ovo ovdje nije gospođa, jer da je ne bi ovako bez srama išla preko reda i kao treće možete je zamoliti da ode na blagajnu koja je predviđena za takve. Tu se komentarima pridružio i tip sa bananama, ali intreresantno, i baba sa sedamnaest artikala. I svi navijaju za mene! Ali mlada teta sa prepunim kolicima razuvjerava me u moje prvotno opažanje i pokazuje da nije junica, već prava, rasna krava! Vadi špigl, mjerka se i popravlja maskaru, kao ne vidi, ne čuje....... najbolji lijek za tipove poput mene. I uz to pijucka 0,5 bambouchu koju još nije ni platila i otpuhuje i zauzima poze i ... ma jebem joj mater glupu, ima da joj ispustim gume na autu! Pa će vidjeti, a bogme i čuti. Pššššššššššššššššššššššš! E svašta sam rekao Kristini, i tip sa bananama joj je rekao ponešto, a baba sa sedamnaest artikala (brojao sam, jebo me pas) govorila je nama dvojici kako nas podržava...... I uzela Kristina blokirati kravi..... jedan, dva, tri, četiri........... osamnaest......... tridesettri....... – jeste li vagali ove trešnje? Naravno, sada će se Kristina provlačiti kroz shopingiranu masu i nositi tih šest trešanja na vagu. – Mater joj jebem škrtu i snobovsku! Kravi! Tip sa bananama spusti te banane u kravina kolica, šnjofne je onako nosom kada se proguravao da prođe, napravi bljak facu i ode, dopizdilo mu, bez riječi. I ja sam htio, ali bed mi da sam ovih dvaes minuta do tada potrošio badava....... Al vratila se Kristina...... idemo dalje. Doguralo to do kraja, al jedva, nema ta blagajna pokretnu traku, niti mjesta za robu, to mu ga dođe ko nešto priručno, onako...... za pet artikala........ i treba platiti. E moja omiljena tema. Mrzim kartice, čekove, muljanja, bonove, ili imaš para ili nemaš. Naravno da je izvadila karticu, naravno da nije mogla dobiti autorizaciju, naravno da se čudila pa kako, naravno da je izvadila drugu........ i naravno da sam ja pizdio i na glas i u sebi.......... joj uvijek se uspušem dok ovako nabrajam, sve ja to ponovo proživljavam, ko da je opet tu pored mene sa tim svojim jeftinim kolicima... nema dvjestošezdesetdvijeipo kune u džepu, novčaniku, nego moramo prolaziti procedure............ Ja bi napravio jednu blagajnu za one zaostale kao ja, koji imaju novac u džepu, i sve ostale blagajne za one sa papirima, plastikama, pinovima, autorizacijama i silnim čudima. I kada je napokon završila krava, dodje baba na red, ja opet pitam Kristinu za matematičke vještine, ona opet da šta će ona i tako se rastasmo ona i ja... do slijedećeg puta.
A slijedeći puta, par dana nakon, došao ja pred zatvaranje, petnaest minuta. Nije baš neka gužva. Uzeo neke kolače i naletim na jednu od njih..... partvišem me po nogama, pere ona pod. Ni mu, ni be, a o oprostite da i ne govorim. I još me mrko gleda što hodam! - Sine dođi vamo, idemo vidjeti šta sve ima u ovom Konzumu, kada smo već tu. - Tata..... a zašto idemo cijelo vrijeme tu gdje teta čisti? – Baš zato sine! Možda mi još koji puta počisti cipele tom krpetinom. One bi išle doma u devet. E ne može. Ja sam tu do devet i ne želim da me neka baba prepada tom motkom na koju je okačila krpu! I tako petnaest minuta razgledavamo asortiman. Na blagajni Kristina. Samo ona, par ljudi svega još u dućanu. Uljudno nas obavještavaju da je radno vrijeme isteklo. Isto tako ja uljudno stojim pred policom sa toalet papirom i čitam deklaracije. Ostajem zadnji, opet me mole da se uputim prema blagajni. Krećem. polako, sporije ne bi moglo, zastajem da promotrim i ponudu uložaka, objašnjavam malom da mi muški to ne upotrebljavamo. Kristina me malo nervozno dočekuje, ali ne buni se puno, prepoznaje me. Tridesetak kuna treba platiti.
E sada ja tražim novčanik, zaboravio sam gdje sam ga stavio, a i ne žuri mi se kao neki dan. Sada se žuri Kristini. Jebiga! Izgleda da je u autu ostao. Sine sačekaj tu, tata će odmah. Vratio se za dvije minute, Kristini se ziher činilo barem pet. Joj ko bi reko, ipak je novčanik bio kod mene samo nisam pogledao u drugi džep. Raspitujem se za sve načine plaćanja. Čekovi, kreditne kartice, maestro...... sve je to meni Kristina morala objasniti...... na kraju sam zaključio da je ipak najbolje kešom. Sine daj teti onih trideset kuna. Ma daj, brže to izvuci iz džepa, zar ne vidiš da se tetama žuri......... e jesi spor.......
 
Dok smo izlazili, ja sam zamišljao da tete iz Konzuma iza nas skandiraju: - Do-đi-te nam o-pet! Do-đi-te nam o-pet! I došlo mi da se okrenem i da im mašem! Nemres bilivit!
.
NeMresBilivit @ 11:53 |Komentiraj | Komentari: 58 | Prikaži komentare
 
Index.hr
Nema zapisa.