O malim svinjarijama i ponešto lijepo
NeMresBilivit
Tour d´Blog

j u n k y a r d d a w g

htio bi biti dežulović
► m i s l i   d n e v n i k
neće zajebat
► v i o l a n t e 2 2 2
jasno je zašto je
obožavam
s a m o - n i n a
traži i pronaći će
slucajnenuspojave
prototip koji ide u seriju
w h i s p e r e r
kao ja
b a g r e m - p r u t
tko zna - zna
p o k o s n i c a
to je za mene, onako baš!

k o l i b r a
još nešto za mene
...
n i s a m j a
ne bi smetalo da jesam

l o s t w a y s
tako nekako zamišljam
svog buraza kog nemam

m a r l a
čak je i mene uspjela
zainteresirati za modu


Pisalo se nekada...
Definitivno odustajem od
Ja nisam u N A T O !!!
Zašto meni ne smeta
     Jakša Cvitanović Cvik
Božić sa Michelle Obama
 Muškarci su nasilni i
     točka! Ustvari uslkičnik.

 Ukida se B l o g e r.hr!!!
 V a n   s   p a p o m ! ! ! 
 O d  s a d a  g o v o r i m
      s r p s k i  ! ! !

 Sve po spisku... sad dal
      Mesiću il Sanaderu...
      s v e j e d n o !
 R a s p a d   o b i t e l j i
      2. d i o

 R a s p a d   o b i t e l j i
      1. d i o

 Tata ti jugonostalgičar,
      definitivno!

 Tata ti jugonostalgičar,
      2. d i o

 Tata ti jugonostalgičar,
      1. d i o

 U  v a š i m  g o d i n a m a
      j a  s a m  f u k a o !

 Jedini pravi   p r o b l e m
      Hrvatske su  H r v a t i !

 Svim kučkama svijeta!
 N  e m a   B o g a ! ! !
 O v o  j e  r e k l a m a
      z a  K o n z u m
!
 O t k a z !
 M a j m u n   majmunski
      ž i v o t    s l a v i

 N i s a m   j e b o ,
      č a s n a   r i j e č !

 O p e t   n i s a m  u  modi
 A j m e !   M o j a   k ć e r
     i m a   d e č k a !

 D a   l i   s a m
     d o v o l j n o   m u š k o ?
 M i l i t a n t n i   p u š a č
 Ne  p r i h v a ć a m  svoje
      m i š l j e n j e ! B a r  n e
      j e d n o g l a s n o !

 D a   č u v a m   ž i v c e ?
     Za KOGA ?
 O d l u č i o   s a m   s e
      s v i m a   z a m j e r i t i !

 Z a š t o   t e s t o v i   I Q
     n i š t a   n e   v r i j e d e?

 A k o  m i s l i t e   d a  j e
     K o l o   s r e ć e   s a m o
     d o b r a   z e z a n c i j a...

 
Blog
srijeda, kolovoz 2, 2006
 
E pa neka me netko uvjeri u suprotno.
 
Moja starija sa trinaest i po, usred ljeta svaki dan lipsa po gradu kupujući tati meso, voće, sokove i ostale zezancije, onda peče to meso, izreže ga, da tati bude lakše jesti, i onda po onoj katastrofalnoj vrućini, ajd tramvajem preko grada do bolnice. Pa pješke uzbrdo, sve su bolnice uzbrdo! I onda cijeli dan u bolnici!
 
Cijelu godinu to je dijete bilo izloženo sranjima i pritiscima kakve nijednome djetetu ne bi poželio ( prvi post... Ako ste mislili da je Kolo sreće samo dobra zezancija...), cijelu je godinu pomagalo u kući i više nego nekada njezina majka, opet je najbolja u školi, trenira plivanje već sedmu godinu, ide na engleski, treba vidjeti te hvalospjeve u svjedodžbi iz Varšavske, kao i na informatici, svagdje je izvuku kao prvu među stotinama drugih, ide na akrobatski rnr, na ples.... a bome pobrine se i oko mlađe sestre i posebno brata. Nije to ni blizu sve, al ko bi nabrajao dalje.
 
Čekali smo svi zajedno ljeto, a naša ljeta su stvarno dinamična, sportaši smo svi, da se malo opustimo, odmorimo, odmaknemo od psihičkog pritiska kome smo izloženi cijele godine, mislim na te sudove, psihologe, centre za soc. skb, policiju.... i dočekali ga. Imamo gdje ići, evo čak nas i Nienna pozvala u Dubrovnik, ima se i sa čim. Ali nema Boga! Bolest ne bira, brat i sestra su joj morali svatko na svoju stranu, sad su razdvojeni, dok je tata u bolnici. A oni su joj sve u životu.......
 
I onda uzbrdo, ruksag na leđima, oprala je tatinu majicu i šorc, u dvije ruke vrećice, znoj joj kapa sa čela............................................................................... i osmijeh.
 
Sa osmjehom ona meni uđe u sobu. A ja ne znam jel da vrištim, jel da plačem, jel da lupam po zidovima od muke............ ili da je ljubim.......... dijete moje.
 
I ostane po šest, osam, deset sati i neće ići, vidi da mi je makar malo lakše kada je tu......
Rekoh joj da je pitala Nienna da njih troje klinaca dođu sami, dok ja ležim, u Dubrovnik. Nije uopće trepnula. Ovo je njeno ljeto. Ovdje, uz mene i moju kemoterapiju. I nema Boga!
 
A ako je itko zaslužio da uživa na moru ovoga ljeta, ona je. Al eto! I neće joj se to vratiti, nikada, jednostavno, izgubila je, bez odmora će u osmi razred, i opet će biti najbolja jer ne priznaje izgovore, jer ne traži opravdanja, jer ne očekuje pomoć, jer ne gleda u nebo i križeve! Jer je najbolja!
 
A Boga da ima, ne bi ovako bilo, ne bi joj to napravio, ne nakon svega! Jedino ako je nevjerojatno đubre. A nitko ne može biti toliko đubre! Nema Boga!
 
I svi koji bi mi sad zbog ovoga držali pridike, objašnjavali da moram u nešto vjerovati, koji će mi bilo koju teoriju sada razviti zašto je to dobro i slično, i kako će nas, ne znam ko, kad tad pogledati i pomilovati, svima takvima poručujem da vjerujem u sebe i nadasve svoju kćer, a vas upućujem da se sami nataknete na moj životni san!
 
Nema Boga!
NeMresBilivit @ 14:03 |Komentiraj | Komentari: 85 | Prikaži komentare
 
Index.hr
Nema zapisa.