O malim svinjarijama i ponešto lijepo
NeMresBilivit
Tour d´Blog

j u n k y a r d d a w g

htio bi biti dežulović
► m i s l i   d n e v n i k
neće zajebat
► v i o l a n t e 2 2 2
jasno je zašto je
obožavam
s a m o - n i n a
traži i pronaći će
slucajnenuspojave
prototip koji ide u seriju
w h i s p e r e r
kao ja
b a g r e m - p r u t
tko zna - zna
p o k o s n i c a
to je za mene, onako baš!

k o l i b r a
još nešto za mene
...
n i s a m j a
ne bi smetalo da jesam

l o s t w a y s
tako nekako zamišljam
svog buraza kog nemam

m a r l a
čak je i mene uspjela
zainteresirati za modu


Pisalo se nekada...
Definitivno odustajem od
Ja nisam u N A T O !!!
Zašto meni ne smeta
     Jakša Cvitanović Cvik
Božić sa Michelle Obama
 Muškarci su nasilni i
     točka! Ustvari uslkičnik.

 Ukida se B l o g e r.hr!!!
 V a n   s   p a p o m ! ! ! 
 O d  s a d a  g o v o r i m
      s r p s k i  ! ! !

 Sve po spisku... sad dal
      Mesiću il Sanaderu...
      s v e j e d n o !
 R a s p a d   o b i t e l j i
      2. d i o

 R a s p a d   o b i t e l j i
      1. d i o

 Tata ti jugonostalgičar,
      definitivno!

 Tata ti jugonostalgičar,
      2. d i o

 Tata ti jugonostalgičar,
      1. d i o

 U  v a š i m  g o d i n a m a
      j a  s a m  f u k a o !

 Jedini pravi   p r o b l e m
      Hrvatske su  H r v a t i !

 Svim kučkama svijeta!
 N  e m a   B o g a ! ! !
 O v o  j e  r e k l a m a
      z a  K o n z u m
!
 O t k a z !
 M a j m u n   majmunski
      ž i v o t    s l a v i

 N i s a m   j e b o ,
      č a s n a   r i j e č !

 O p e t   n i s a m  u  modi
 A j m e !   M o j a   k ć e r
     i m a   d e č k a !

 D a   l i   s a m
     d o v o l j n o   m u š k o ?
 M i l i t a n t n i   p u š a č
 Ne  p r i h v a ć a m  svoje
      m i š l j e n j e ! B a r  n e
      j e d n o g l a s n o !

 D a   č u v a m   ž i v c e ?
     Za KOGA ?
 O d l u č i o   s a m   s e
      s v i m a   z a m j e r i t i !

 Z a š t o   t e s t o v i   I Q
     n i š t a   n e   v r i j e d e?

 A k o  m i s l i t e   d a  j e
     K o l o   s r e ć e   s a m o
     d o b r a   z e z a n c i j a...

 
Blog
srijeda, ožujak 10, 2010

Vidim mnogo nesretnih ljudi oko sebe. Jedni to otvoreno pokazuju, a drugi pokušavaju držati privid sreće. Neki prema van, neki čak i pred samima sobom, ali onda kada se počneš malo više družiti s njima i oni upadnu u one prve. Nikako upoznati čovjeka malo bolje a da ne ispadne da nije zadovoljan životom. Nikako da skužim šta je to depresija. Svi su nešto depresivni, svima je problem nešto što ja ne smatram problemom. Ponekad, kaže mi netko kako sam neosjetljiv. Češće, kažu mi to iza leđa, pretpostavljam. Kaže mi to neko kameno srce koje na svijetu samo sebe žaliti umije i nikoga drugoga, kaže to meni koji uvijek iznova ne mogu sakriti plač, pa makar i pred 30 ljudi, na prizore djece koja gladuju, koja stradavaju u ratovima negdje milion kilometara sjeverojužno. A oni kažu pa to si gledao već sto puta i ispiju jedan od gutljaja. Da, često ispadam neosjetljiv. Ako će im biti lakše, reći ću da i jesam potpuno neosjetljiv za te njihove probleme. Ne zato što ih ne razumijem, nego zato, što oni problem niti nemaju. Osim u glavi.
Kad uđeš dublje u priču i shvatiš čime se sve ljudi zamaraju i zbog čega su sposobni zakomplicirati svoje živote i učiniti ih, po njihovom osjećaju, stvarno nesretnima, priznajem, pomislim da im tako baš i treba. Savjeti tu ne pomažu, očito treba katarza. Svatko od nas svijet doživljava na svoj način, svatko ima svoje prioritete, svoje potrebe, i svoja očekivanja. I iz njih gradi svoj osjećaj zadovoljstva životom. Svatko pritom kalkulira, računa, traži formulu. I svi ti koji su depresivni očito nisu našli pravu. A onda ih ja ne razumijem.
E vidiš, bez obzira koliko pogriješio u kalkulaciji, koliko snova ili društvenih očekivanja ne ispunio, koliko ti pobjeda ili para izmaklo iz ruku, možeš život vidjeti onakvim kakav i jest: lijep i sasvim lako savladiv. Kada te nakljukaju kemoterapijama od kojih i utrobu bljuješ i od koje ti se ne vrti samo svijet već se i sam u sebi okrećeš, kada za tu kemoterapiju koja ti ne pomogne i za slijedeće za koje ne znaš da li će ti pomoći, prodaš i stan i firmu i pošalješ ženu i djecu od tri i jedne godine u podstanare, kada čuješ da ti nitko od srodnika nije kompatibilni davalac srži a to ti je jedina kakva takva opcija, kada tvoje djete od tri godine bacajući novčić u fontanu, umjesto lego kocaka koje si mu netom obećao, poželi da ti ozdraviš, kada ti se ono jedino smije jer mu sjećanje seže samo toliko da misli da si oduvijek bio tako zelen i opale kose, tako upalih obraza i pogleda u nigdje, kada zbog toga i tvoja majka pogled u stranu skreće jer te ne može takvoga gledati, kada zbog svega toga tri godine života nemaš u biografiji i kada na kraju ipak istraješ i izvučeš se, i još jednom kreneš, sasvim sam, od nule, tada život postaje sjajna rabota u kojoj problemi postoje samo zato da bi imali što riješavati... i ni zbog čega drugog.
Kako vidim, sve te vaše depresije traju, a i moraju valjda, jer nikada niste živjeli zbog sebe, nego zbog uspoređivanja sa drugima, a uvijek će biti onih koje stići ne možete. Svima vama zdravima, koji ste depresivni iz bilo kog razloga, trebalo bi neku neizliječivu bolest poslati, dvije godine vas prikovati za krevet i čudom vas izliječiti… Jebote da vidiš što je nakon toga život lijep!
.
NeMresBilivit @ 03:02 |Komentiraj | Komentari: 73 | Prikaži komentare
 
Index.hr
Nema zapisa.