O malim svinjarijama i ponešto lijepo
NeMresBilivit
Tour d´Blog

j u n k y a r d d a w g

htio bi biti dežulović
► m i s l i   d n e v n i k
neće zajebat
► v i o l a n t e 2 2 2
jasno je zašto je
obožavam
s a m o - n i n a
traži i pronaći će
slucajnenuspojave
prototip koji ide u seriju
w h i s p e r e r
kao ja
b a g r e m - p r u t
tko zna - zna
p o k o s n i c a
to je za mene, onako baš!

k o l i b r a
još nešto za mene
...
n i s a m j a
ne bi smetalo da jesam

l o s t w a y s
tako nekako zamišljam
svog buraza kog nemam

m a r l a
čak je i mene uspjela
zainteresirati za modu


Pisalo se nekada...
Definitivno odustajem od
Ja nisam u N A T O !!!
Zašto meni ne smeta
     Jakša Cvitanović Cvik
Božić sa Michelle Obama
 Muškarci su nasilni i
     točka! Ustvari uslkičnik.

 Ukida se B l o g e r.hr!!!
 V a n   s   p a p o m ! ! ! 
 O d  s a d a  g o v o r i m
      s r p s k i  ! ! !

 Sve po spisku... sad dal
      Mesiću il Sanaderu...
      s v e j e d n o !
 R a s p a d   o b i t e l j i
      2. d i o

 R a s p a d   o b i t e l j i
      1. d i o

 Tata ti jugonostalgičar,
      definitivno!

 Tata ti jugonostalgičar,
      2. d i o

 Tata ti jugonostalgičar,
      1. d i o

 U  v a š i m  g o d i n a m a
      j a  s a m  f u k a o !

 Jedini pravi   p r o b l e m
      Hrvatske su  H r v a t i !

 Svim kučkama svijeta!
 N  e m a   B o g a ! ! !
 O v o  j e  r e k l a m a
      z a  K o n z u m
!
 O t k a z !
 M a j m u n   majmunski
      ž i v o t    s l a v i

 N i s a m   j e b o ,
      č a s n a   r i j e č !

 O p e t   n i s a m  u  modi
 A j m e !   M o j a   k ć e r
     i m a   d e č k a !

 D a   l i   s a m
     d o v o l j n o   m u š k o ?
 M i l i t a n t n i   p u š a č
 Ne  p r i h v a ć a m  svoje
      m i š l j e n j e ! B a r  n e
      j e d n o g l a s n o !

 D a   č u v a m   ž i v c e ?
     Za KOGA ?
 O d l u č i o   s a m   s e
      s v i m a   z a m j e r i t i !

 Z a š t o   t e s t o v i   I Q
     n i š t a   n e   v r i j e d e?

 A k o  m i s l i t e   d a  j e
     K o l o   s r e ć e   s a m o
     d o b r a   z e z a n c i j a...

 
Blog
utorak, svibanj 16, 2006

Dok sam izoliran u kući sve je u redu. Ali čim izađem na stubište sranja se počnu lijepiti. Nevjerojatno su ljepljiva. Prvo skužim da je lift negdje u prizemlju otvoren, onda skužim da mi se žuri. Nađem babu koja ga drži otvorenog i nasmijem se uz opaskicu... Izađem van a neki pametnjaković mi zagradio auto. Sad mi se još više žuri. Pojavi se tip, nikakav, samo je išao ostavit dijete na čuvanje, njega pitam ko je on da bi me tjerao da ga čekam, jel on ikada čekao mene? Sjedam u auto, ali smetlari prazne one kante, ima ih milion, ne bi se kamion makao samo malo u stranu da ja prođem, a fali mi samo mic. Opasno mi se već žuri. Hoću se uključiti na glavnu cestu, al ne moš, onaj ispred mene nije išao u auto školu, on bi se odma svrsto u krajnju lijevu traku, a ima četiri trake, nikada mu to neće uspjeti, čekamo, trubim, mašem, badava, on čeka da na horizontu nema nikoga pa da pređe odmah u tu lijevu, jer će nakon kilometar i po ići lijevo. A kilometar i po mu je malo da se prestroji. Nakon toga ostale na cesti više nisam ni vidio. Stigo do škole ostavit klince, al i tamo krkljanac. Svi stanu nasred ceste jer samo moraju ostaviti dijete... i tako njih četiristopedesetsedam, pa nemoš pobjeć da si Hudini. Već pomalo zaboravljam da mi se žuri. U dućanu, samo jedna žena srećom, tu neću gubiti vrijeme. Što sam to rekao? Teta plaća čekom! Kruh, žemlje, i omekšivač plaća čekom! A naravno da joj je bed ispuniti ček. Nema ta više od tri razreda... Odustajem, klinci kupite čokoladicu na automatu u školi. Ponovno u autu. Gužva, ali veća nego inače. Zašto, pa običan utorak? Aaaa, i na ovo križanje su stavili pandura da koči promet. Dok ga nije bilo, još se i moglo nekako proći, sada više nikako. Splašnjava mi osjećaj žurbe. Nemoć! Prije sastanka, samo još da predam neke papire na mirovinsko i to je to. Nije veliki red, tooo! Ali koji red? Kako se približavam šalteru padobranci me uvjeravaju da su oni bili prije mene, da su samo ispunjavali papire, zar ih nisam primjetio, pa stajali su tik pored mene, ma da to je sve jedan red, samo oni stoje u tri iz fore, ono troje je sjedilo na drugoj strani jer ih bole noge, stari su. Htio sam im reć šta mene boli, al nisam, časna riječ. Odustajem nakon petnaest minuta čekanja kada je jedna baba zaglavila na šalteru, čini mi se neće bit gotova do jedanaest. I napokon dolazim na sastanak, poslovni, al u birtiji. Kavicu, čašu vode i smeđi šećer molim, vodu ne zaboravite molim. Ovaj s kojim se trebam nać nije još stigao, kasni i on, više od mene, nije u redu, on mene treba. Opet mi se počinje žuriti. Ne javlja se na mob. Nakon samo deset minuta konobar uspijeva donijeti ŠTAAA? rekao sam da ne zaboravite vodu! Mogu piti vodu bez kave, al kavu bez vode ne mogu. I smeđi šećer mi niste donijeli. Još pet, šest minuta. Stiže tip, ni mu, ni be što kasni, samo ljigavi osmjeh,konobar donosi tu vodu i šećer i hoće mi odmah naplatiti. E ne može buraz, pa da se na glavu postaviš! Još se čudi kako ne može! Ne može odmah, nismo u dućanu.  Naplaćuješ mi i uslugu, a uslužiti me moraš sve dok sam u kafiću, pa kad izkonzumiram kompletnu uslugu onda ću ti platiti. Ili neću ako budem imao pritužbi. Ma slobodno zovi i Sanadera, a ne samo gazdu. Tip me nešto žico, nekakav rabat, dao sam mu da ga skinem i on mi se zahvalio, digao i otišao. Sa istim onim ljigavim smiješkom sa kojim je i došao. I ostavio mi račun da ja platim. A pio neku preseratorsku kavu s nekim alkoholom za dvadeset tri kune, dvaestri puta ga nabijem... Evo da ti platim konobarčiću, pa da si sretan. I vrati mi te dvije kune, moje su, nedam ti ih, nisi zaslužio. Tako je. Izlazim van, više mi se uopće ne žuri, briga me, nemrem više ovako svaki dan, tek svanulo, a mene svi redom... I onda mi kažu čuvaj živce. Na klince ne vičem baš puno, dobri su, a za koga da ih čuvam. Pa naravno, svi vi koji mi to govorite ostavljate lift otvoren, zagrađujete tuđe automobile, nepropisno se prestrojavate, preguravate se u redovima, kasnite i podlo se grebete za piće, ne možete zapamtiti kavu, vodu i smeđi šećer odjednom....  i za vas bi trebao čuvati živce. E malo morgen, ako vi sebi uzimate pravo igrati sa mojim živcima, pa imam i ja barem jednako pravo da ih ne smirujem dok se vi s njima igrate. Ili ih ostavite na miru!


... NeMres Bilivit !

 

NeMresBilivit @ 08:44 |Komentiraj | Komentari: 15 | Prikaži komentare
 
Index.hr
Nema zapisa.