O malim svinjarijama i ponešto lijepo
NeMresBilivit
Tour d´Blog

j u n k y a r d d a w g

htio bi biti dežulović
► m i s l i   d n e v n i k
neće zajebat
► v i o l a n t e 2 2 2
jasno je zašto je
obožavam
s a m o - n i n a
traži i pronaći će
slucajnenuspojave
prototip koji ide u seriju
w h i s p e r e r
kao ja
b a g r e m - p r u t
tko zna - zna
p o k o s n i c a
to je za mene, onako baš!

k o l i b r a
još nešto za mene
...
n i s a m j a
ne bi smetalo da jesam

l o s t w a y s
tako nekako zamišljam
svog buraza kog nemam

m a r l a
čak je i mene uspjela
zainteresirati za modu


Pisalo se nekada...
Definitivno odustajem od
Ja nisam u N A T O !!!
Zašto meni ne smeta
     Jakša Cvitanović Cvik
Božić sa Michelle Obama
 Muškarci su nasilni i
     točka! Ustvari uslkičnik.

 Ukida se B l o g e r.hr!!!
 V a n   s   p a p o m ! ! ! 
 O d  s a d a  g o v o r i m
      s r p s k i  ! ! !

 Sve po spisku... sad dal
      Mesiću il Sanaderu...
      s v e j e d n o !
 R a s p a d   o b i t e l j i
      2. d i o

 R a s p a d   o b i t e l j i
      1. d i o

 Tata ti jugonostalgičar,
      definitivno!

 Tata ti jugonostalgičar,
      2. d i o

 Tata ti jugonostalgičar,
      1. d i o

 U  v a š i m  g o d i n a m a
      j a  s a m  f u k a o !

 Jedini pravi   p r o b l e m
      Hrvatske su  H r v a t i !

 Svim kučkama svijeta!
 N  e m a   B o g a ! ! !
 O v o  j e  r e k l a m a
      z a  K o n z u m
!
 O t k a z !
 M a j m u n   majmunski
      ž i v o t    s l a v i

 N i s a m   j e b o ,
      č a s n a   r i j e č !

 O p e t   n i s a m  u  modi
 A j m e !   M o j a   k ć e r
     i m a   d e č k a !

 D a   l i   s a m
     d o v o l j n o   m u š k o ?
 M i l i t a n t n i   p u š a č
 Ne  p r i h v a ć a m  svoje
      m i š l j e n j e ! B a r  n e
      j e d n o g l a s n o !

 D a   č u v a m   ž i v c e ?
     Za KOGA ?
 O d l u č i o   s a m   s e
      s v i m a   z a m j e r i t i !

 Z a š t o   t e s t o v i   I Q
     n i š t a   n e   v r i j e d e?

 A k o  m i s l i t e   d a  j e
     K o l o   s r e ć e   s a m o
     d o b r a   z e z a n c i j a...

 
Blog - srpanj 2010
srijeda, srpanj 7, 2010

Bio ja prije par godina u bolnici. Pa onda bolovanje. Pa ne ide na bolje. Pa prošlo šest mjeseci. I onda meni kaže moja, ustvari obiteljska, doktorica: - Morate napraviti to, to, to, i još to i donijeti mi papire za penziju. - Molim? Kakvu penziju? Pa moja mama još radi. Tek će za dvije, tri godine u penziju – odvratim ja, podrazumijevajući da se odnosi na staru. Ma Vašu penziju, znam ja da mama još neće, bila je jučer kod mene. Moooolim? Kakvu penziju??? Doktorica Mrakovčić me blago pogleda: - Vi idete u penziju. Nemrem vam više produžavati bolovanje, a vidite, nije to prvi put, niste vi za raditi. Lijepo u penziju, pa doma malo piskarate i honorarčeki idu, a ak vam se baš dela možete delati nekaj u fušu, ak` prizdravite da bute mogli.
 
Baš u to vrijeme sam osnivao poduzeće. Nije da penzija ne bi bila isplativa. Meni mislim, državi naravno ne. Em stigne koja tisućica kuna penzije, em se štedi koja tisućica kuna na doprinosima koje sad uplaćujem, em imaš kao penzioner razne povlastice... a firma ionako moja. Imao bi nekih pet soma kunića više nego ako ne odem u penziju. Plus pogodnosti za penzionere. Doduše, ni razni vidovi socijalnih prava i pomoći na koja su moja djeca imala pravo kao djeca samohranog oca, pa još bolesnog, a koja ja nikada nisam koristio, nisu bili ispod soma kunića.
Naravno da nisam otišao u penziju. Jednostavno nisam osjećao da je to ispravno. Mislio sam da ipak mogu raditi i sam, da mi nitko ne treba ništa davati.

Sjedim na kavi sa frendom, branitelj, neki ga geler pogodio tamo onih godina. Zaraslo. Ostao samo ožiljak. On tako kaže. Igramo nogomet ponekad. Ne zna, ali dere. Trči na kraju ko na početku, puca od snage. Invalid. Penzija, rekao je kolika, ali ja ne pamtim te stvari, svakako nije ispod pet soma kuna. Od dvadesetšeste tako. Do šezdesetpete (ako ostane ta granica, a svi znamo da će se povećati) to je (najmanje) pet plus doprinosi, dakle sedam i po, puta dvanaest mjeseci puta četrdeset godina plus doprinosi (da uzmemo za minimalac) koje bi plaćao da radi. Prelazi cifra 4.000.000. kuna. Bajno! Plus penzionerski dani u kojima će dobijati tu veću vojnu umjesto manje civilne penzije. A mogao je on zaraditi plaću sam, nema spora oko toga, govori on i sam to, ali zašto bi kad država časti. Aj` sad ja. Dakle, neodlaskom u penziju ja štedim državi pet soma kuna mjesčno plus doprinosi koje bi ona plaćala za mene. Za preostalih dvadeset pet godina rada, to je cca 2.000.000. Pa nije za baciti. Svi u okolini su mi govorili da nisam normalan i da trebam otići u penziju, da pustim ideale, da neće država propasti, da nitko ne odbija ono što mu po zakonima pripada, da ovo, da ono , da....., da......
 
Kaže ministar Milinović neki dan: Pristanite na manje plaće, to je ljubav prema domovini. Za one koji imaju pamćenje, kada se počela servirati ideja o samostalnoj Hrvatskoj jedini argument koji se javno iznosio bio je da Hrvatsku drugi iskorištavaju i da će se u samostalnoj bolje živjeti, da ćemo imati više novaca. Dakle ljubav prema domovini počela se graditi na lovi, ali je vidljivo da je to jednosmjerna cesta. Ljubavi ima samo ako domovina daje. Ako traži... e onda domovina ostaje nevoljena. I tako eto, on ratovao one jeseni i to naplaćuje domovini preko četiri milje kuna, a ja nisam ratovao, ali častim domovinu svojevoljno sa dvije milje i sad ti odluči ko tu koliko voli domovinu. Ja i nije da je volim baš nešto, nije mi usađena ta dimenzija ljubavi, ali nikako ne vidim da je on voli i toliko. Očito ima raznih vrsta domoljuba. Kada treba raditi i graditi, kada treba zavući ruku u novčanik, osjećam se iznimno usamljenim. No priznajem, kada treba držati ruku na srcu dok himna svira ili na stadionu klicati ubi srbina, ako treba mahati zastavom na mitinzima podrške „našim“ generalima ili pisati žestoke domoljubne komentare na internet forumima, slabo se iskazujem.

Svatko ima svoj vid ljubavi prema domovini.
.
NeMresBilivit @ 14:06 |Komentiraj | Komentari: 46 | Prikaži komentare
 
Index.hr
Nema zapisa.