O malim svinjarijama i ponešto lijepo
NeMresBilivit
Tour d´Blog

j u n k y a r d d a w g

htio bi biti dežulović
► m i s l i   d n e v n i k
neće zajebat
► v i o l a n t e 2 2 2
jasno je zašto je
obožavam
s a m o - n i n a
traži i pronaći će
slucajnenuspojave
prototip koji ide u seriju
w h i s p e r e r
kao ja
b a g r e m - p r u t
tko zna - zna
p o k o s n i c a
to je za mene, onako baš!

k o l i b r a
još nešto za mene
...
n i s a m j a
ne bi smetalo da jesam

l o s t w a y s
tako nekako zamišljam
svog buraza kog nemam

m a r l a
čak je i mene uspjela
zainteresirati za modu


Pisalo se nekada...
Definitivno odustajem od
Ja nisam u N A T O !!!
Zašto meni ne smeta
     Jakša Cvitanović Cvik
Božić sa Michelle Obama
 Muškarci su nasilni i
     točka! Ustvari uslkičnik.

 Ukida se B l o g e r.hr!!!
 V a n   s   p a p o m ! ! ! 
 O d  s a d a  g o v o r i m
      s r p s k i  ! ! !

 Sve po spisku... sad dal
      Mesiću il Sanaderu...
      s v e j e d n o !
 R a s p a d   o b i t e l j i
      2. d i o

 R a s p a d   o b i t e l j i
      1. d i o

 Tata ti jugonostalgičar,
      definitivno!

 Tata ti jugonostalgičar,
      2. d i o

 Tata ti jugonostalgičar,
      1. d i o

 U  v a š i m  g o d i n a m a
      j a  s a m  f u k a o !

 Jedini pravi   p r o b l e m
      Hrvatske su  H r v a t i !

 Svim kučkama svijeta!
 N  e m a   B o g a ! ! !
 O v o  j e  r e k l a m a
      z a  K o n z u m
!
 O t k a z !
 M a j m u n   majmunski
      ž i v o t    s l a v i

 N i s a m   j e b o ,
      č a s n a   r i j e č !

 O p e t   n i s a m  u  modi
 A j m e !   M o j a   k ć e r
     i m a   d e č k a !

 D a   l i   s a m
     d o v o l j n o   m u š k o ?
 M i l i t a n t n i   p u š a č
 Ne  p r i h v a ć a m  svoje
      m i š l j e n j e ! B a r  n e
      j e d n o g l a s n o !

 D a   č u v a m   ž i v c e ?
     Za KOGA ?
 O d l u č i o   s a m   s e
      s v i m a   z a m j e r i t i !

 Z a š t o   t e s t o v i   I Q
     n i š t a   n e   v r i j e d e?

 A k o  m i s l i t e   d a  j e
     K o l o   s r e ć e   s a m o
     d o b r a   z e z a n c i j a...

 
Blog - ožujak 2010
srijeda, ožujak 17, 2010
 
Kaže moj stari staroj: - ali ja sam to napravio zato što sam htio, a ne da bi on meni jednom to vratio. Prema tome zašto bi mi sad bilo žao što sam mu pomogao?
 
Moj je stari stanovitom tipu spasio guzicu svojevremeno. I kasnije mu pomogao u još nekoliko značajnih situacija. Nije njega stari nikada tražio nikakvu uslugu, pa da mu ovaj ne bi uzvratio, nego je godinama kasnije taj tip igrom slučaja došao u šansu zajebati mog starog. Učinio je to. I zato moja stara pizdi. A stari, on gleda na to onako kako joj je odgovorio.
 
Stari nije baš neki humanitarac. Nema taj filing za primjećivanje tuđih nevolja. Ali ima status, ugled i poziciju kojima može pomoći mnogima. Pa ga onda mnogi pitaju. A on, ako je nešto što se ne kosi s moralom i zakonom, jako često kaže da. I nikada ne priča o tome. Ni staroj. Ona kad sazna sazna od drugih. Pričao mi je stari kako se nikada nije pokajao što je nekome pomogao. - A što bi se pokajao? – kaže - Nikada nisam kalkulirao kada sam odlučio pomoći. Nikome nisam pomogao zato da bi on to meni vratio jednoga dana. I zato nemam razloga živcirati se ako on to ne napravi kad eventualno bude prilika. 
 
Cijela je filozofija u tome zašto ljudi pomažu drugima. Postoje profesionalni pomagači, zovu ih humanitarcima, to su manje ili više bogati ljudi, ljudi sa nekim statusima u javnosti koji ni ne znaju kome su pomogli i gdje, i rade to samo zato da naprave lijepu sliku o sebi pred javnošću. Zato su mediji uvijek tu kada oni nekome pomažu. Njihov angažman nema smisla ukoliko nije javno prezentiran. Rade to ili zbog slave, ili zbog još veće zarade. Nakon što odu, ne sjete se više onih kojima su pomagali, a kamoli da se njihovom sudbinom opterećuju. Takve ljudi obično vole, ja ih ne volim. Drugi tip ljudi su oni koji pomognu samo onda kada ocijene da će im osoba kojoj pomažu moći biti od koristi u nekoj situaciji i nastoje to naplatiti čim pomognu. Takve nitko ne voli. Treći tip ste svi vi. Ljudi poput moje mame. Kada nekome pomognete, činite to bez računice, ali smatrate da bi taj vama trebao pomoći ako jednoga dana bude takva situacija. Inače ga nazivate pizdom. Po toj vašoj reakciji vidi se da je taj netko ipak vaš dužnik, a ako je dužnik onda mu niste mu pomogli čista srca. I sad se upinjite dokazati kako nije tako... tako je. Inače bi reagirali poput mog starog.
.
NeMresBilivit @ 14:59 |Komentiraj | Komentari: 63 | Prikaži komentare
srijeda, ožujak 10, 2010

Vidim mnogo nesretnih ljudi oko sebe. Jedni to otvoreno pokazuju, a drugi pokušavaju držati privid sreće. Neki prema van, neki čak i pred samima sobom, ali onda kada se počneš malo više družiti s njima i oni upadnu u one prve. Nikako upoznati čovjeka malo bolje a da ne ispadne da nije zadovoljan životom. Nikako da skužim šta je to depresija. Svi su nešto depresivni, svima je problem nešto što ja ne smatram problemom. Ponekad, kaže mi netko kako sam neosjetljiv. Češće, kažu mi to iza leđa, pretpostavljam. Kaže mi to neko kameno srce koje na svijetu samo sebe žaliti umije i nikoga drugoga, kaže to meni koji uvijek iznova ne mogu sakriti plač, pa makar i pred 30 ljudi, na prizore djece koja gladuju, koja stradavaju u ratovima negdje milion kilometara sjeverojužno. A oni kažu pa to si gledao već sto puta i ispiju jedan od gutljaja. Da, često ispadam neosjetljiv. Ako će im biti lakše, reći ću da i jesam potpuno neosjetljiv za te njihove probleme. Ne zato što ih ne razumijem, nego zato, što oni problem niti nemaju. Osim u glavi.
Kad uđeš dublje u priču i shvatiš čime se sve ljudi zamaraju i zbog čega su sposobni zakomplicirati svoje živote i učiniti ih, po njihovom osjećaju, stvarno nesretnima, priznajem, pomislim da im tako baš i treba. Savjeti tu ne pomažu, očito treba katarza. Svatko od nas svijet doživljava na svoj način, svatko ima svoje prioritete, svoje potrebe, i svoja očekivanja. I iz njih gradi svoj osjećaj zadovoljstva životom. Svatko pritom kalkulira, računa, traži formulu. I svi ti koji su depresivni očito nisu našli pravu. A onda ih ja ne razumijem.
E vidiš, bez obzira koliko pogriješio u kalkulaciji, koliko snova ili društvenih očekivanja ne ispunio, koliko ti pobjeda ili para izmaklo iz ruku, možeš život vidjeti onakvim kakav i jest: lijep i sasvim lako savladiv. Kada te nakljukaju kemoterapijama od kojih i utrobu bljuješ i od koje ti se ne vrti samo svijet već se i sam u sebi okrećeš, kada za tu kemoterapiju koja ti ne pomogne i za slijedeće za koje ne znaš da li će ti pomoći, prodaš i stan i firmu i pošalješ ženu i djecu od tri i jedne godine u podstanare, kada čuješ da ti nitko od srodnika nije kompatibilni davalac srži a to ti je jedina kakva takva opcija, kada tvoje djete od tri godine bacajući novčić u fontanu, umjesto lego kocaka koje si mu netom obećao, poželi da ti ozdraviš, kada ti se ono jedino smije jer mu sjećanje seže samo toliko da misli da si oduvijek bio tako zelen i opale kose, tako upalih obraza i pogleda u nigdje, kada zbog toga i tvoja majka pogled u stranu skreće jer te ne može takvoga gledati, kada zbog svega toga tri godine života nemaš u biografiji i kada na kraju ipak istraješ i izvučeš se, i još jednom kreneš, sasvim sam, od nule, tada život postaje sjajna rabota u kojoj problemi postoje samo zato da bi imali što riješavati... i ni zbog čega drugog.
Kako vidim, sve te vaše depresije traju, a i moraju valjda, jer nikada niste živjeli zbog sebe, nego zbog uspoređivanja sa drugima, a uvijek će biti onih koje stići ne možete. Svima vama zdravima, koji ste depresivni iz bilo kog razloga, trebalo bi neku neizliječivu bolest poslati, dvije godine vas prikovati za krevet i čudom vas izliječiti… Jebote da vidiš što je nakon toga život lijep!
.
NeMresBilivit @ 03:02 |Komentiraj | Komentari: 73 | Prikaži komentare
 
Index.hr
Nema zapisa.