O malim svinjarijama i ponešto lijepo
NeMresBilivit
Tour d´Blog

j u n k y a r d d a w g

htio bi biti dežulović
► m i s l i   d n e v n i k
neće zajebat
► v i o l a n t e 2 2 2
jasno je zašto je
obožavam
s a m o - n i n a
traži i pronaći će
slucajnenuspojave
prototip koji ide u seriju
w h i s p e r e r
kao ja
b a g r e m - p r u t
tko zna - zna
p o k o s n i c a
to je za mene, onako baš!

k o l i b r a
još nešto za mene
...
n i s a m j a
ne bi smetalo da jesam

l o s t w a y s
tako nekako zamišljam
svog buraza kog nemam

m a r l a
čak je i mene uspjela
zainteresirati za modu


Pisalo se nekada...
Definitivno odustajem od
Ja nisam u N A T O !!!
Zašto meni ne smeta
     Jakša Cvitanović Cvik
Božić sa Michelle Obama
 Muškarci su nasilni i
     točka! Ustvari uslkičnik.

 Ukida se B l o g e r.hr!!!
 V a n   s   p a p o m ! ! ! 
 O d  s a d a  g o v o r i m
      s r p s k i  ! ! !

 Sve po spisku... sad dal
      Mesiću il Sanaderu...
      s v e j e d n o !
 R a s p a d   o b i t e l j i
      2. d i o

 R a s p a d   o b i t e l j i
      1. d i o

 Tata ti jugonostalgičar,
      definitivno!

 Tata ti jugonostalgičar,
      2. d i o

 Tata ti jugonostalgičar,
      1. d i o

 U  v a š i m  g o d i n a m a
      j a  s a m  f u k a o !

 Jedini pravi   p r o b l e m
      Hrvatske su  H r v a t i !

 Svim kučkama svijeta!
 N  e m a   B o g a ! ! !
 O v o  j e  r e k l a m a
      z a  K o n z u m
!
 O t k a z !
 M a j m u n   majmunski
      ž i v o t    s l a v i

 N i s a m   j e b o ,
      č a s n a   r i j e č !

 O p e t   n i s a m  u  modi
 A j m e !   M o j a   k ć e r
     i m a   d e č k a !

 D a   l i   s a m
     d o v o l j n o   m u š k o ?
 M i l i t a n t n i   p u š a č
 Ne  p r i h v a ć a m  svoje
      m i š l j e n j e ! B a r  n e
      j e d n o g l a s n o !

 D a   č u v a m   ž i v c e ?
     Za KOGA ?
 O d l u č i o   s a m   s e
      s v i m a   z a m j e r i t i !

 Z a š t o   t e s t o v i   I Q
     n i š t a   n e   v r i j e d e?

 A k o  m i s l i t e   d a  j e
     K o l o   s r e ć e   s a m o
     d o b r a   z e z a n c i j a...

 
Blog - prosinac 2009
ponedjeljak, prosinac 28, 2009
 
Da.
Bio sam tri dana na putu, dalek put.
Moje su usne i dalje netaknute. Jedino psovke preko njih prelaze. Žene nikako. Za sada.
Bacio sam kamen. Ma šta kamen, stijenu sam bacio!
Nigdje, baš nigdje nisam zgriješio.
.............................
Nego, jel imaš cigaru burazeru? Nemaš? Jebiga, i ja naletim na svaku budalu..
I gde baš tebe da startujem u ovu gluvu noć? Statistički gledano, ovde jedan čovek prođe na pola časa i sad ja treba da čekam... znači još toliko. Mnogo burazeru!
Znaš šta, jebeš statistiku burazeru, idem da šetam do Dorćola, tamo ima svakakvog sveta. Uostalom, možda usput naletim na nekog relevantnog. Ne vredi ova sačekuša, treba da se translatiram.
A jel imaš upaljač? Eto vidiš! I da imaš cigaru, kakve vajde? Još bi te jače opsovao da sad  balavim onaj filter, a ti nemaš upaljač.
Ma burazeru, možda bi te i fizički ugrozio. Ustvari, nisi ti baš takav moron kako izgledaš, imaš ti vijugu. Nemaš upaljač pa odma ne poneseš ni cigare. Da ne bude belaja ako naletiš na mene. Pa pocepao bi te burazeru da si mi dao cigaru i rekao da nemaš upaljač. Pocepao. Razumeš? Ma ne razumeš, ništa ti ne razumeš!
Nego, baki, kako ti možeš da izdržiš toliko bez duvana? Jebote, kenjamo već dvaes minuta ovde i ti mrtav ladan. Jebote, pa ne tresu ti se ruke. Jel imaš ti emocije?.
Molim? Ne pušiš? Kako to misliš ne pušiš? Aaaauuuu jebote! Pa nisi normalan baki. Stvarno nisam tako nešto od tebe očekivao.
E majke mi, kada sam ti prilazio učinio si mi se sasvim normalan....
.............................
Ponos pobjednika? Ne razumijem ko je pobjednik. U čemu? Koju smo to igru igrali?
Ne šutim. Ne znam tko je tu lud, ali da iskreno kažem nikada me ludi nisu niti zanimali. Zanima me tko je pametan.
I odmah mu se približim ne bih li štogod naučio. Oduvijek sam uživao biti šegrt među majstorima. Biti majstor brzo dosadi. Meni.
Najviše uživam u ljubavi. Ne mogu se žaliti, bio sam maza, bio sam ljubljen, bio sam voljen. Često. Uvijek jako, posesivno. I prija mi to, naravno.
Ali najviše mi prija povjerenje. Zaslužujem ga. Sve ostalo može na vagu, može na diskusiju, može pred sud. Ukusi su različiti.
O povjerenju nema smisla. Nikada ga nisam izigrao. I jedino mi je povjerenje ustvari važno.
............................
Imala je nekoliko minuta previše i želela je da ih potroši na mene. Ostavila mi je da izaberem način.
Gledala me onim prevelikim očima i iščekivala da kažem svoju želju.
A ja sam ko kurva ćutao, znajući da će me gledati i da neće dalje ništa da pita.
Odgledala me svo to vreme, možda i koji sekund više, ne znajući da je učinila sve što sam želeo.
Naglo je sklonila pogled, da ne vidim suzu… pretpostavljam. Hvala - rekoh. Nema na čemu - reče ona, misleći da nije uradila ništa.
...........................
Poklon sam sa pažnjom i strpljenjem birao. Ne vidim razloga da mi ga vraćaš. Ma kojim god mislima dalje vrijeme teklo, on neće izmijeniti ni oblik ni svrhu. Uvijek će razlog što si ga dobila ostati isti i samo ako tebi pripada imati će smisao.
...........................
Jesi li gladan? Imaš li šta toplo da obučeš? I kad podgrejavaš supu ne zaboravi da zakuvaš rezance, nisam htela da ih stavljam, reko lepši su taze.
A kada legneš pogasi svetla, navuci jorgan i nemoj predugo da čitaš. Nema u tim knjigama bogzna šta.
.
NeMresBilivit @ 11:55 |Komentiraj | Komentari: 105 | Prikaži komentare
ponedjeljak, prosinac 14, 2009

Oni švabi rade ko marva, oni skandinavci i više, japanci se rasturaju od šljake. Ali to koliko oni rade nije ništa prema onome koliko mi ne radimo. Jebote, ja imam firmu. Pa tako šetam gradom kad hoću, obilazim partnere, kupce, ispijam kavice. I gledam, koliko je pun grad takvih kao ja. Svi ispijaju kavice. Kafići puni, šoping centri puni. U radno vrijeme. Jebote, izgleda da svi u Hrvatskoj imaju firmu i da sve firme dobro rade. Pa se svi mogu šetati. Bio sam prošli tjedan u Beču, advent je tamo ipak najljepši. Zahvatio i vikend i neki praznik, ali i koji radni dan. E pa nema žive duše u kafićima u radno vrijeme. Ako se i nađe, ispadne da je duša bosanska. Ustvari, nema baš ni kafića! A bogme, nema nikoga ni u trgovinama. Osim u onima u centru koje okupiraju turisti. Jadni ti Austrijanci, moraju radit u radno vrijeme. Jebe se nama za to vrijeme! Prije mjesec dana pitao ja frenda inženjera koji 20 godina živi u Beču da mi uplati akontaciju za skijanje u Austriji, jer sam imao problema sa uplatom odavdje. A on kaže da može ali tek u petak popodne. Razgovar se vodio u subotu. Pitam ja njega zar je na putu cijeli tjedan, a on će meni začuđeno: - Pa radim Nemreš, mi ovdje radimo svaki dan i cijeli dan, nije ovo Hrvatska.


Kod nas kukaju svi. I poslodavci i radnici. I država kuka. A evo kako stoje stvari. Izdaje se poslovni prostor, dolazi mogući interesent, pregovara, baca računicu i zaključuje: ne isplati mi se. Uračunao tip radnu snagu, pa on je gazda pobogu, neće valjda on radit, uračunao doduše i većinu prometa na crno, ko jebe državu i zaključio da se za jebenih 10, 12 soma kuna ne isplati mučiti s lokalom. Opa! Pristojna plaća i pol u Hrvatskoj. A kako ta računica izgleda u Austriji? Isto tako, samo se neuporedivo manje mazne državi, ali su i troškovi radne snage manji, jer radi on, žena mu, a možda i netko od djece. Pa ako ostane plaća i pol, to je njima dobro. Onda se još malo potrude da ostanu dvije. Tri im nikada ne mogu ostati, jer zašto bi neki vlasnik kafića ili trgovine s krpicama živio bolje od nekog profesora ili liječnika. Naravno, osim kod nas. Ili u zemljama poput nas. Neradničkim.

Dugo nisam shvaćao razlog popularnosti Banderasa. Biraju ga ljudi iako je napravio zlo u Zagrebu i od Zagreba. Pijan bježi murji, pravi javne klozete s kvadratom skupljim nego kvadrat penthousea na Manhattanu, troši nebuloznu lovu na stadion koji je i dalje nebulozno nezavršen, zavio nas u dugove kao nitko dosada, afere niže kao cijela estradna i politička scena zajedno, ali ga rulja bira. I gdje je sad poanta? Bandić je oličenje rada. Ustaje prije kokoši, trči maraton uzbrdo, radi kao konj, gaca po blatu, pije vodu, spaja struju, ima lopatu u rukama, vozi se biciklom, smjenjuje, postavlja, razgovara s građanima, sveprisutan je na ulicama, u novinama, na teveu. I da nakon svega toga još može bježat od murje, lapit nešto, dogovorit protekciju, namještat natječaje, varat na klozetima... to narodu imponira. On im je oličenje svega onoga što oni nisu. Opravdanje za njih same. Ako već planduju da imaju gradonačelnika koji radi. Tako se tješe. Najebasmo ako im utjeha bude trebala i na izborima za predsjenika.

A koliko je naš narod neradnički vidi se čak i po jezičnim terminima. U našem jeziku postoji termin samo za subotnje i nedjeljno jutro ili večer, podne ili noć. Jedino su ti dani zaslužili imati izvedeni pridjev. Jedino oni jer se tim danima ne radi. A ono kad se mora raditi, e to nije spomena vrijedno. Ne postoji recimo utornje jutro ili srijednje veče! A kamoli četvrtačno popodne ili nedajbože petkovna ili petčana noć. Ali zato čim vikend naiđe, odmah se i jezik razigra. Samo da se ne radi, sve ostalo ćemo odraditi.

.
NeMresBilivit @ 17:44 |Komentiraj | Komentari: 97 | Prikaži komentare
 
Index.hr
Nema zapisa.